Biometrija lica umesto pasoša

Postoji mnogo razloga, pogotovo bezbednosnih, zbog kojih su aerodromske procedure pre poletanja uglavnom dug proces, naročito u slučaju internacionalnih letova. Ukrcavanje u avion je poslednja aerodromska procedura pre poletanja, koja je strogo regulisana međunarodnim pravilima, ali koja zbog svoje važnosti može da se oduži. Međutim, zahvaljujući novoj tehnologiji, uskoro se možete oprostiti od dugih čekanja na aerodromu, jer će u budućnosti vaša ukrcajna propusnica biti skeniranje vašeg lica!

339
Biometrija lica umesto pasoša

Reč je o dobro poznatoj biometriji lica, koja je zaživela u mnogim životnim sferama, pa i na aerodromima. Avioindustrija polako ide koracima proizvođača pametnih telefona i kompjuterskog hardvera, baveći se tehnologijom prepoznavanja lica kako bi ubrzala pogodnosti za putnike. Na šalteru za prijavu mašina skenira lice putnika i šalje sliku na udaljeni sistem koji proverava da li se ona poklapa sa slikom u pasošu. Proces verifikacije prepoznavanja lica traje manje od dve sekunde sa stopom podudarnosti od 99%. U ne tako dalekoj budućnosti moći ćete da uđete u međunarodni terminal skoro svakog američkog aerodroma i da se ukrcate u avion bez ikakvog pokazivanja vašeg pasoša. Prepoznavanje lica biće raspoređeno na 20 najvećih američkih aerodroma do 2021. godine za 100 posto svih međunarodnih putnika, uključujući američke državljane, prema izvršnoj naredbi koju je izdao predsednik Tramp. Pored ubrzanja procesa koji prethode letu, taj potez predstavlja i deo planova za zaštitu nacije “od terorista” i zlonamernih aktivnosti stranih državljana.

Međunarodni aerodrom u Orlandu je u junu prošle godine podržao zahteve za uvođenje biometrije i obogatio svoje kioske za automatsku pasošku kontrolu (APC) sistemom prepoznavanja za putnike koji dolaze. SITA, globalni provajder graničnih bezbednosti i IT rešenja za vlade, avio-kompanije i aerodrome, instalirala je više od 300 kioska APC na 10 aerodroma po narudžbini Vlade, te su ovi kiosci postali redovna karakteristika na američkim aerodromima.

Paul Houghton, predsednik SITA-e, rekao je: „Sve više i više putnici koji dolaze u SAD imaju priliku da koriste automatske kioske kako bi se probili kroz carinske i granične provere. Ovi kiosci su pomogli da se linije smanje za čak 40%. Sada, postoji dodatna bezbednost jer CBP zahteva biometriju lica koja se podudara sa predstavljenim e-pasošem. Gotovo 500 miliona e-pasoša je izdato i oni imaju biometriju lica, dok neki takođe sadrže i otiske prstiju. Naši kiosci APC ispunjavaju sve najnovije zahteve i pomažu u jačanju efikasnijih bezbednosnih provera na aerodromima. ”

Ovaj sistem provere je takođe među prvima lansiran na međunarodnom aerodromu Hartsfield-Jackson u Atlanti.Tehnologiju mogu da koriste međunarodni putnici koji putuju kroz specijalni terminal. Aerodrom Hartsfield se smatra jednim od najprometnijih aerodroma u SAD-u, pa zbog velikog broja putnika, instalacija biometrijskog sistema pojednostavljuje i ubrzava procese predaje i provere dokumenata za let. Takođe zbog velikog prometa ljudi ovo mesto predstavlja pogodnu metu za teroriste i izloženo je mnogim rizicima.

Britanski aerodromi koriste biometriju lica  za putnike koji idu u Los Anđeles, Orland, Majami i Njujork. Njihova aviokompanija se pohvalila činjenicom da se 400 putnika može ukrcati na avion za samo 22 minuta, što je dvostruko brže od standardne metode.

Pored svih benefita koje nudi novi sistem provere putnika, on ima i svoje loše strane. Najviše polemika se vodi oko toga da li je uopšte ovaj sistem precizan i pouzdan, kao i oko pitanja zaštite podataka ličnosti.

Prvo, akademska istrživanja su pokazala da ova tehnologija još uvek nije spremna za masovnu upotrebu, jer prepoznavanje lica nije uvek tačno. Akademska istraživanja su pokazala da algoritmi za prepoznavanje lica imaju stope grešaka koje se razlikuju u zavisnosti od rase ili pola osobe, što znači da bi neke grupe ljudi bile češće izložene pogrešnoj identifikaciji od drugih. Studije pokazuju da prepoznavanje lica pati od veće stope grešaka kada pokušavaju da uporede lica afroamerikanaca, što povećava izglede za još jednu rasnu nepravdu u društvu. Takođe postoje i veće stope grešaka kada se identifikuju žene i deca.

Postoje i implikacije vezane za privatnost, jer se ovim načinom prikupljaju velike količine podataka. U Kini kompanija koja upravlja sistemima za prepoznavanje lica je otkrila lične podatke 2,5 miliona ljudi, nakon što je ostavila nezaštićenu bazu podataka.

Mnogi bezbednosni stručnjaci su zabrinuti zato što se lični podaci čuvaju u bazama podataka koje nisu dobro osigurane i da te podatke mogu da iskoriste kriminalci za krađu identiteta. Takođe apeluju da se vrši kontrola vremenskog zadržavanja podataka, te da se uklone iz sistema kada više nisu potrebni. Ove baze podataka predstavljaju mnogo vrednije informacije od jednostavnog korisničkog imena i lozinke, a biometrija ljudi može da se koristiti u sofisticiranijim krađama identiteta. Možda ne postoji dramatičniji primer napetosti između praktičnosti i privatnosti, koji je svojstven prepoznavanju lica, jer korist koju biometrija nosi sa sobom ima visoku cenu.

Biometrija lica umesto pasoša
5 (100%) 3 ocena/e