Naslovna Novosti Intervju SINIŠA PETROVIĆ: Borilačke veštine su način života kroz koji jačamo i fizički...

SINIŠA PETROVIĆ: Borilačke veštine su način života kroz koji jačamo i fizički i duhovno!

U razgovoru za SecuritySEE, uvaženi i poznati instruktor borilačkih veština Petrović Siniša – Sima, istakao je važnost ovog opredeljenja i poziva. Bavljenje borilačkim veštinama iziskuje rad, samodiscpilinu, upornost, energičnost i naravno volju bez koje svaki prethodni element uspeha “pada u vodu”.

2075
Borilačke veštine su način života kroz koji jačamo i fizički i duhovno!

Gospodin Petrović nam je ukazao na raznovrsnost poznavanja borilačkih veština imajući u vidu iskustvo preko 30 godina u izraelskom borilačkom siistemu koji uključuje Kapap, Kapap Krav Maga, Israeli Jiu Jitsu, no, svoje veštine pokazao je i u drugim veštinama kao što su Brazilian Jiu Jitsu, Escrima, Silat, Portuguese Stick Fighting JOGO DO PAU, Boks i druge.

Pa da vidimo kako igleda profil jednog strastvenog borca.

1. Zašto ste se opredelili baš za oblast bezbednosti? Šta vam je u toj branši najviše atraktivno?

Bezbednost kao delatnost je jako kompleksna grana za rad i razvoj osobe koja radi  u toj delatnosti. Ono što je mene privuklo je to, da stalno imate potrebu da učite i stičete nova znanja iz raznih oblasti koje prožimaju čovečanstvo u cilju potrebe da se sačuvaju životi ljudi, materijalna dobra itd. Od jednog službenika bezbednosti se zahteva da ima razvijene sposobnosti liderstva i timskog igrača, da brzo i efikasno donosi odluke u kritičnim situacijama. Da bi mogao da donosi odluke mora da ima znanja iz pravne regulative, oblasti protivpožarne zaštite, prve pomoći, rukovanja vatrenim oružjem, znanje korišćenja radio veze, borilačkih veština.

2. Koliko dugo radite?

Poslovima obezbeđenja se bavim dvadeset sedam godina. Bio sam  član interventne ekipe, radio u V.I.P sektoru u periodu 1997. – 99. god. Čuvao sam više poznatih ličnosti, predstavnike RAI TV u Srbiji.

Završio sam obuku za rukovanje vatrenim oružjem i pored toga još 12 specijalističkih obuka iz oblasti obezbeđenja ljudi i objekata, transporta novca i drugo.

3.  Kada ste počeli da trenirate?

Borilačkim veštinama se bavim 31 godinu. Počeo sam daleke 1989. godine sa Wing Chun kung Fu– om. Tokom tog vremena sam imao prilike da izučavam i druge borilačke sisteme kao što su:  Kapap Krav Maga Israeli Jiu Jitsu, Silat, Eskrima, Brazilian Jiu Jitsu, Portuguese Stick Fighting JOGO DO PAU, Boks.

Nosilac sam sledećih majstorskih zvanja :

  •  Instruktor nivo 3 u izrаelskom borilačkom  sistemu  Kаpаp
  •  Kapap Krav Maga Israeli Jiu Jitsu- Black Belt 1 Dan
  •  Instruktor Wing Chun Kung Fu – a.

Pored  borilačkih veština već  22 godine bavim se i latinoameričkim i stadardnim plesovima. Učestvovao sam na mnogim takmičenjima gde sam osvojio više medalja: 1999 / 2000 god.  Bio sam  vicešampion države u argentinskom tangu.

4. Kako su izgledali Vaši prvi koraci?

Moji počeci su bili puni uspona i padova, entuzijazma, razočarenja. Objasniću kako to izgleda kada sa 15 godina života dođete na “put ratnika”, kako bi to na Dalekom istoku rekli. Kao i svaki dečak želiš da brzo postaneš majstor i pun si entuzijazma, hoćeš sad i odmah sve i onda dolazi razočarenje i shvataš realnost- da moraš da učiš i radiš naporno mnogo godina da bi dosegao to zvanje i pojas. Vremenom počinješ da shvataš da pojas i zvanje nisu bitni već je bitno znanje koje moraš da nadograđuješ do kraja svog života i tada te ponovo obuzimaju entuzijazam i euforija dok stalno učiš nešto novo.

Siniša Petrović Sima

5. Kada je počeo klub sa radom?

Vodim dva kluba. Wing Chun Kung Fu klub Beograd je počeo sa radom marta 2009. god.

Kapap Skydancer Klub Beograd je krenuo sa radom početkom 2010. god.

6. Kakvo je Vaše iskustvo sa takmičenjima imajući u vidu da borilačke veštine zahtevaju upornost, energičnost, takmičarski duh kako bi osoba dostigla najbolju verziju sebe?

Borilačke veštine po prirodi nastanka nisu stvorene za takmičenje već za potrebe preživljavanja u ratnim situacijama. Realne situacije ne poznaju pravila, sudije i ostale tvorevine modernog takmičenja.

Upotreba borilačkih veština na pravi način izaziva teške telesne povrede, što se može videti u MMA borbama. Posledice nekih povreda ostavljaju doživotne probleme.

Borilačke veštine koje ja podučavam nemaju takmičenja. Imaju tako postavljen trenažni sistem da kroz drilove i igru učite da date udarac i da primate udarac. To znači da izgubite borbu, da pobedite u sledećoj borbi i tako učite kontrolu ega.

7. Zašto baš Kapap – Krav Maga i Wing Chun i koje su to ključne karakteristike ovih borilačkih veština?

Kapap – Krav Maga i Wing Chun su borilačke veštine slične po načinu nastanka jer su obe nastale iz potrebe za opstanak jednog naroda i iz borbe protiv okupatora. Karakteristike veština koje ja podučavam jeste da su efikasne, da imaju jednostavan sistem za učenje. Sistem je podeljen na borbu rukama i nogama, borbu u parteru, palicu, nož, vatreno oružje, samoodbranu, prvu pomoć i pravne regulative.

8. Koliko je efikasan Kapap – Krav Mage i Wing Chun u odnosu na protivnika koji se služi nekom drugom borilačkom veštinom?

Efikasnost borilačkih veština kao što su  Kapap – Krav Maga može se posmatrati kroz prizmu toga da najelitnije jedinice policije i vojske imaju i prihvataju samo borilačke veštine koje se mogu lako i brzo upotrebiti u realnim uslovima borbe. Pomenuću neke jedinice koje prolaze obuku u Kapap– u  kao što su izraelske “Yamam”, “SayeretMatkal”, brazilske „Bope“  kod nas Žandarmerija, američki marinci i policija.

WingChun Kung Fu -om je obučavana  Sedma Flota američke vojske koja je stacionirana u  Japanu u bazi Yokosuka, kao i Kfora stacionirane u Makedoniji, policijske jedinice u više država u svetu.

9. Imajući u vidu situaciju u društvu i mali procenat ljudi koji se posvećuje duhovno-fizičkom razvoju kroz treniranje borilačkih veština, koja je Vaša poruka mladim ljudima?

Borilačke veštine su način života kroz koji jačamo i fizički i duhovno. To podrazumeva da je naše telo hram za našu dušu i mi moramo da hram održavamo čistim i zdravim da bi duh mogao da se razvija pravilno i zdravo. Moja poruka je da borilačkim veštinama mogu da se bave deca i odrasli oba pola od 7 do 100 godina.

10. Koja bi bila vaša poruka za kraj intervjua?

***Potruditi se da budete dobri ljudi nije lak zadatak u današnje vreme***

NEMA KOMENTARA